Možda je teško poverovati u priču o muškarcima kao žrtvama nasilja, ali prihvatanje ravnopravnosti polova podrazumeva i prihvatanje činjenica da uloga žrtve nije privilegija žena. Međutim, nezavisno od proklamovane polne ravnopravnosti, trpljenje nasilja nema nikakve veze sa polom i sa tim ko je fizički jači. Samo što deluje apsurdno da neko ko je jači trpi batine, a uopšte nije stvar u mišićima nego u glavi

- Tanja Todorović, oligofrenolog

Naši zakoni, kada je u pitanju tretiranje nasilja u porodici, ne prave razliku u polovima. Ipak, iz iskustva svedoči da se situacije u kojima je muškarac žrtva ređe procesuiraju.

- Milan Janković, diplomirani pravnik

Žene statistički češće od muškaraca koriste kao oružje sve i svašta, a to su čaše, flaše, pepeljare, saksije za cveće, itd. kako bi kompenzovale nedostatak fizičke snage. Ipak, kada se govori o nasilju nad muškarcima obično se prepoznaju samo najbrutalniji slučajevi. Jer žene najradije koriste psiho teror, omalovažavajući partnere da su nesposobni da izdržavaju porodicu, namećući im seksualnu apstinenciju, ucenjujući ih da neće viđati decu, da se odreknu imovine i slično. Ukoliko je sve to ne zadovolji nasilnica se neće libiti da se predstavi kao žrtva zlostavljanja.

- Tanja Todorović, oligofrenolog

Mislim da je predrasuda da je majka najbolji prirodni roditelj, a svedok sam da je ova predrasuda raširena i među stručnjacima, odnosno da je lošija majka bolji roditelj od oca, ovde je možda reč o jednoj vrsti institucionalnog nasilja, gde se pojedinac bori protiv sistema, a sve na uštrb deteta, za čiji je razvoj najvažnije da raste uz oba roditelja.

- Dragutin Nikolić, psihoterapeut